ЦВЕТ МАГНОЛИЈЕ

Почетак пролећа је величанствен због сваког пупољка и латице,
али посебно због ње... 

     Захвална сам за своје чуло вида кад год угледам дрво Магнолије у цветању, јер она за мене представља један савршен цвет, раскошан, али у исто време и нежан, некако прозрачан и неухватљив... Пожелим да му се дивим још мало, а кад тамо у познатом дворишту, остали само листови. Сачувана на фотографији подсети ме на свој кратки век почетком пролећа и та, иако предивна слика, не може да се пореди са осећајем свежине и њене опојне лепоте која просто мами да застанеш и посматраш савршенство приороде у само једној крошњи дрвета.  

     Растужила сам се када су пре неколико година у оближњем комшијском дворишту одлучили да огромно стабло Магнолије посеку. На њеном месту сада расте само трава и тај угао П. Смиљанића и Ђ. Јакшића више није тако леп као некада. Ових дана ћу на својој тераси посадити ово прелепо дрво у велику саксију са још већом надом да ће се "примити" и да ће му то мало земљице бити довољно да живи и својим присуством подсети колико је цела година дуга и колико је април диван месец када се све биљке буде, а Магнолија величанствено цвета...

Овако је некада цветала МАГНОЛИЈА у мом комшилуку...