Кад се пробудим ујутро,
Након што крене нови дан да се одмотава пред мојим очима, отворим прозор да бих пустила свеж ваздух у собу и своја плућа. То ме одмах расани, удахнем дубоко и погледам у правцу планине Цер и најчешће је то тренутак кад свиће, па ако имам среће, сунце промоли своје зраке у правцу котлина које тако осветљене делују нестварно близу...
Подножје планине оживи и доплива до моје терасе свежина дана и нови тренутак попут морског таласа и онда знам да сам жива..
У том питању је сва разлика у животу који живимо. Да ли живимо таквим-каквим животом или је живот фантастична авантура коју живимо усхићено, задовољно и срећно... испуњени лепотом и свежином сваког тренутка којем се несебично дајемо успуњени љубављу и захвалношћу.
